Сада је 7524. година:

НАСА потврдила да се велики црквени празници у српском календару поклапају са електромагнетним променама Сунца

Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.

Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постања био повезан са природом и било је неопходно да познаје њене промене.
Година по српском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио ромејско означавање од месец дана.
Према протоколу српског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину, или месец, дан па годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу српског календара. (Датуми у црквеним протоколима крштених, умрлих, венчаних... и дан данас се воде на тај начин: прво година, па месец, па на крају дан - погледајте у својој крштеници...)
Као званични српски календар, уводи га Свети Сава почетком XIII века и користио се све до XIX века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог иде и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару. Међутим, он датира још из периода винчанске културе, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. Најстарији запис о српском календару јесте један надгробни споменик из 6. века пре Христа, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре св. Ћирила и Методија.
Према српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије. То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца.
– По српском календару, Сунце се посматра као живо биће. Оно је лице које служи за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:
Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.
Многи споменици и манастири датирани су по српском календару. На пример, споменик цару Лазару, који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године. Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по српском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.
Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о српском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.
Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава. Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и повлачи се на зимовање. Народни српски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.
Идејним творцима српске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, српски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!
Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.
Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.

(Телеграф.рс)
http://webtribune.rs/sada-je-7524-godina-nasa-potvrdila-da-se-veliki-crkveni-praznici-u-srpskom-kalendaru-poklapaju-sa-elektromagnetnim-promenama-sunca/#