ПРАВЕ ВРЕДНОСТИ

 
Беседа на годишњој скупштини цшо св. Стефан,
Рути Хил, 22. август 1999.

Сви ми знамо какво нам је наслеђе оставила владавина безбожника и српских изрода у овом веку: школе без молитве и Светог саве, бракови без Божијег благослова, деца рођена и доведена на свет без Цркве и крштења, политика без морала, народ без нације и српство без државе...

Нису то мале ствари и није мало бреме за све нас. Али, немојмо се варати да ће нам светска политика пружити боље услове у будућности. Нигде се не види на помолу излаз из ове духовне беде и друштвене кризе, осим оно мало светла што допира са Олтара, из наше Цркве, и из наших храмова. Али, и ту је мало лептира који се окупљају око духовног светла. Више их привлаче уличне светиљке, телевизори, биоскопи, рекламе и друга чуда овог, посрнулог света. Више слушају бучну вику концерата и забава, пикника и хармоникаша, него благу и тиху вест Јеванђеља и умилно појање наших монаха и свештеника. На жалост, још увек много више људи привлачи мирис пива и печења, него мирис молитве и тамјана. Из страха да не будемо гладни, разболесмо се од сувишка хране. Од бојазни да не будемо сиромашни, све време проведосмо у трци за новцем, тако да нам не остаје времена за душу, за цркву и молитву.

Али, нећу вам пуно причати о томе, јер они, које то интересује и сами могу да виде у каквој се опасности налазимо. Свет је пун замки и сладуњавих мамаца који нам загорчају стомак и душу.

Зато ћу се осврнути на оно зашта ми стојимо и зашто је овај храм изграђен, а то су: љубав и поштовање, вера и надање, труд и изграђивање себе и својих ближњих, на темељима које је сам Бог поставио, а на којима је и наша Црква назидана. Оно, што свет покушава да нам украде, и што смо дужни највише да чувамо, то су наше вредности. О каквим вредностима је реч? Јесу ли то манастири, цркве, фреске, иконе, рукописне књиге, фолклор, обичаји, ћирилица и народна ношња? Не! Ово само произилази из наших вредности. Све ово је само производ нечег много вреднијег, а то је најпре:

Православна вера у правога Бога. Данас људи верују у све и свашта, у новац, славу, здравље и снагу, у политичаре, у будућност, у човечанство и т.д. Све су то трице и кучине ако нема пре и изнад свега, праве вере и побожности.

Затим, љубав према ближњем! Ми читамо стално основну молитву, коју нас је сам Исус Христос научио: „Оче наш...” Ако се не понашамо према својим ближњима као према својој рођеној браћи и сестрама, како онда можемо рећи „Оче наш”? Ако нисмо спремни да опростимо и да учинимо своме ближњем исто оно што би смо учинили брату или сестри, онда смо слаби православни хришћани и још нисмо завршили школу у коју нас је уписао Св. Сава и остали наши претци светитељи, него смо ђаци који треба да учимо да би спремни изашли на испит.

Ето, ове две вредности су само темељ осталих због којих стоји наша Црква и наш храм Св. Архиђакона Стефана са овом салом, и Пензионерским насељем. Ово је наш програм и наш циљ, наша настава и наша пракса. Крајњи циљ свега што се ради овде јесте очување и ширење ових вредности: Православне вере и истинске љубави према ближњем, ради нашег заједничког спасења.

Нека би дао Бог да молитвама Св. Саве и Св. Стефана, тако буде овде, а и у целом нашем народу.

 
Старешина храма,
Јереј Србољуб Милетић