МЛАДЕНЦИ


Питање:

Помаже Бог, ближи се празник који се у нашем народу већ дуго прославља као празник младенаца венчаних у тој години. С обзиром да знамо да је то дан 40 севастијских мученика који никакве везе са венчанима немају, реците ми, молим вас, да ли се треба понашати у складу са народним обичајима везаним за тај дан или не.
Милица

 

Одговор:

Бог ти помогао Милице,

Претпостављам да су то обичаји посећивања младих брачних парова и слично. Огромна већина наших народних обичаја има свој дубоки смисао у Хришћанству. Данас се често тај смисао не разуме и не познаје, па се измишља неки други значај, траже се неки други корени, или пак, преовлађује лични комфор и схватање.

У чину венчања (венчање = стављање венаца) ми помињемо свете мученике и говоримо: „Сети се Господе, ових слугу твојих, као што си се сетио четрдесеторице својих светих мученика, пославши им венце са неба..”, на опходу певамо „Свети мученици, који сте славно страдали и венце добили...” а на крају, у отпусту помињемо св. великомученика Прокопија, и т.д.

Венце су добијали победници. Победници трпе муку и велики труд до свога циља. Венчање је символ и мучеништва, жртвовања нашег једно другом, и награде и славе коју добијамо за добар подвиг. Стога, приличи нам сећати се и потсећати наших брачних завета на дан успомене светих мученика, молитвено потраживати њихову помоћ и подршку у брачном подвигу. Пријатељи и родбина, као и старији, посећивали су младе брачне парове, утврђујући их у њиховој вери и међусобној љубави. Данас, многи само долазе у госте послуже се нечим, попричају о безвредним стварима, и тако губе смисао и лепоту овог обичаја и празника.

Благослов, молитве и заштиту светих мученика - победника, жели ти

о. Срба