grb_krstic

 

О СВЕШТЕНИЧКОМЕ
И
ПОРОДИЧНОМЕ ГРБУ МИЛЕТИЋА

grb_1

ПОГЛЕДАЈТЕ ПОВЕЉУ О УСТАНОВЉЕЊУ ГРБА  ПОРОДИЦЕ МИЛЕТИЋ 


Великом Милошћу БожијомЦентру за истраживање Православнога Монархизма и његовомеОдбору за хералдичке и генеалошке студије се указала велика и необична част да ради на осмишљавању и изображавању хералдичких знамења, која су по много чему јединствена и непоновива! Велика заслуга за остваривање овако значајнога хералдичкога пројекта је и на јединоме српскоме хералдичкоме Интернет магазину ”Глас хералда” (Лист за промоцију хералдике), који се већ дуже време показује као главни канал за упознавање наше шире јавности са тајнама хералдичке науке и српским хералдичким наслеђем. Такав је, уосталом, био случај и овом приликом…
grb_orlovi
Елем, по жељи Високопречаснога Протојереја оца Србољуба Милетића (Пароха Храма Светога
Првомученика и Архиђакона Стефана у Рути Хилу – Сиднеј, Епархија Аустралијско-новозеландска), приступили смо изради његовога протојерејскога, као и грба његове благоверне породице. Поштујући жеље и приоритете Армигера, на осмишљавању и изображавању речених грбова радили су Dipl.Oecc. Небојша Дикић (Други хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма), Иконописац Раде Павловић (Први хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма) иНенад М. Јовановић (у улози хералда).

Овај рад, који нам је причинио велико духовно задовољство, окончан је 25. септембра (8. октобра) 2005. године Господње и резултирао је изображењем протојерејскога и породичнога грба, као и хералдичкога беџа Милетића. Сво поменуто хералдичко знамење је израђено у електронској верзији, осим породичнога грба, који је израђен и у стародревној техници јајчане темпере.
+ + +

grb_2

Породични грб Милетића је хералдичка композиција, уобичајена за неаристократско грбовно знамење (према стандардима српске хералдике), осмишљена и израђена у најбољему духу српскога и европскога грботворнога предања. Састоји се из штита, кациге, челенке, плашта и мотоа, а крцат је символиком од важности за повесно и породично наслеђе Армигера.

Штит је плаве боје и на њему се налази сребрни јастреб у полету, златних канџи и кљуна, који у својим канџама стеже сребрну пастрмку, док му се на прсима налази округли сребрни медаљон са три плаве валовите греде. На тешкој витешкој кациги, са плаво-сребрном овојницом и плаштом почива златни Крст, који се у појединим нашим крајевима назива и Косовским Крстом. На богато изувијаној ленти за мото испод штита, на црквенословенскоме језику, је исписан стих Тропара Празника Светих Отаца на црквенословенскоме језику: ”Вјероју угасиша силу огненују”.

Избор плаве и сребрне боје, као основних боја овога грбовнога знамења, није ни мало случајан! Наиме, плава се од старина сматрала ”српском” бојом, док у Православној Иконографији она символише људску Природу Господа нашега Исуса Христа. Бела, пак, боја (она у хералдици одговара сребрној) символише моралну чистоту и Краљевска је боја, а од значаја је и чињеница да су свештенички богослужбени стихари увек беле боје! Трећа боја, која се појављује на овоме грбу – златна (у хералдици жута боја одговара златној), символ је Царства Небеснога, а у овоме случају речито упућује и на српску заветну ”лозинку”: ”За Крст Часни и Слободу Златну”!

Miletich-PORODICNI

Као ни боје, ни употребљени хералдички символи нису ”насумично” пронашли свој пут на ово хералдичко знамење. Наиме, јастреб речито символише постојбину рода Милетића, чији су се преци на прелазу из XVIII у XIX век настанили у крушевачкоме крају, на планини Јастребац, у селу Рибаре (Епархија Нишка). Иначе, преци Милетића су се у овај крај доселили из Црне Горе, из племенаДробњака. Ваља рећи и то да је херцеговачко племе Дробњаци с постојбином између Горње Мораче, Никшићког Поља, Пиве и Таре. По предању, преци Милетића су најпре дошли на Косово, у околину Вучитрна, затим прелазе у Штип, да би се на крају доселили у крушевачки крај…

За своје станиште су изабрали посебно лепо место, које је Бог обдарио са више предности. Посебна одлика овога места био је извор топле воде, који је на овоме грбу представљен нарочитим хералдичким символом – тзв. ”fountain”-ом на прсима јастреба. Интересантно је да су овај лековити термални извор користили и Римљани и Срби и Турци, а данас је он језгро благотворне Рибарске Бање, која на несрећу ни у самој Србији није довољно позната.

Овај крај је одувек био познат по својим водотоковима – потоцима, који су били богати племенитом рибом – пастрмком, што објашњава употребу баш овога хералдичкога символа у грбу Милетића. Уосталом, благодарећи овоме символу, речени грб има и један квалитет, који обично припада грбовима, које називамо ”canting” или ”allusive arms” (тј. који својим садржајем алудирају на име Армигера), јер риба јасно упућује на име села из којега потичу Милетићи! Дакле, као што овде јастреб упућује на планину Јастребац – тако и риба јасно упућује на Рибаре и Рибарску Бању! Међутим, нарочито је битно истаћи да је риба уопште – прворазредни символ Хришћанстава, што је било од пресудне важности приликом избора управо овога символа! Наиме, у древној Цркви, у првим вековима Хришћанства, риба је била доминантни символ наше Вере. Наиме, у временима жестокога прогона Хришћана, била је готово незамислива јавна употреба Крста или некога сличнога, лако препознатљивога символа Хришћанства. Због тога су Хришћани прибегавали употреби разних символа са скривеним значењем, које је упућивало на Хришћанство, па и на самога Христа. Такав је случај и са рибом, која, заправо упућује на Самога Господа. Наиме, старогрчка реч за рибу – ИХТИС, скраћеница јеИмена Самога Спаситеља (тј.: Исус-Христос-Бог-Син-Спаситељ). Управо у овоме значењу, употреба хералдичкога символа рибе, веома је распрострањена и Црквеним грбовима широм Хришћанске Васелене. Елем, употреба баш овог символа на грбу фамилије Милетић, још јаснија је, када знамо да је и покојни отац Високопречаснога Протојереја оца Србољуба Милетића био Свештеник – Пречасни Јереј Проф. отац Милун Милетић

Употребљени Крст, је равнокраки (тзв. ”грчки”) Крст, који је карактеристичан за Србију нарочито од почетка XIX века. Дакле, реч је управо о повесноме периоду од којега ми пратимо историјски пут ове породице (што, наравно, није случајно)! Иначе, у светској хералдици овакав тип Крста није тако уобичајен и блазонира се као ”Cross paty convexed”. Иако је у чешћу символичку употребу у Србији он ушао нарочито од времена Првога српскога устанка (што се наставило и доцније, нарочито у периодима владавине Династије Карађорђевића!), овај тип Крста се код нас понекад назива и ”Косовским Крстом”! Ово је од нарочитога значаја за наслеђе рода Милетића, који је (као што смо видели) у своме повесноме путу боравио и у Вучитрну. Осим тога, поменути Пречасни Јереј Проф. отац Милун Милетић је годинама служио Богу и Светој Цркви као професор на чувеној призренској Богословији Светога Ћирила и Методија, те је и његов син, Високопречасни Протојереј отац Србољуб Милетић, тамо одрастао и завршио своје средње богословско образовање. Дакле, осим снажне везаности за Косово и Метохију, коју осећа сваки веродостојни Србин, овај Армигер имао особити однос према овој колевки српске духовности и цивилизације, што (као што видимо) одсликава и грб пред нама.

Што се девизе (или – мотоа) тиче, он је, заправо стих позајмљен из Тропара Крсне Славе благоверне и благочестиве куће Милетића – Светих Отаца”Вером угасише силу огњену” (у преводу са црквенословенскога језика).

Хералдички беџ породице Милетић, заправо, преставља комбиновани хералдички символ са штита грба (тј.- јастреб са рибом у канџама и извором на прсима)…

Дакле, описани грб упућује на Баштиника, који је Србин; потиче са планине Јастребац; из села Рибара; на чијему предачкоме имању (окућници) се налазаше извор лековите воде, која је обиловала рибом; чија породица има богату свештенослужитељску традицију; везе са Косовом и Метохијом и која слави Свете Оце…!
+ + +

Када је реч о свештеничкоме грбу Високопречаснога Протојереја оца Србољуба Милетића, ваљало би истаћи да је, заправо, реч о његовоме личноме грбу, на којега право употребе (у овоме облику) немају остали чланови његове породице! Наиме, реч је о свештеничкоме грбу, који је опремљен свим обележјима његовога свештеничкога достојанства и његовога свештенога чина и степена.

Управо у овој чињеници лежи и узрок нашега негордељивога ”поноса” овим хералдичким знамењем! Наиме, у свој Васеленској Православној Цркви веома су ретки примери свештеничких грбова изображених тако да јасно одражавају свештени чин и степен својега носиоца. Познато нам је да су постојали одређени покушаји у братској Русији (па и у Америци) да се дође до ваљане стандардизације грбова Свештенослужитеља Цркве Православне, али се са тиме, нажалост, није нарочито далеко одмакло. У српској хералдици су јасно постављени стандарди, нарочито за Епархијске и грбове Архијереја, али није нам познато да је (бар до сада) било који од наших Клирика, чина нижега од Епископскога, баштинио клирички грб. На жалост, у крилу Српске Православне Цркве, употреба личних – клиричких грбова веома је ретка чак и међу самим Архијерејима (нама су позната само дватаква промера!), а код ”нижих” чинова је и нема! Они, пак, од Свештеника (па и Владика), који су и користили грбове кроз нашу повест, радије су се одлучивали за кориштење грбова истога типа, које користе и армигери, који нису у свези Клира. Управо због тога се толико и ”дичимо” овим грбовним знамењем, које је ”првенац” у српској хералдичкој пракси! Уосталом, колико је нама познато, и у свету постоји само један сличан грб припадника Клира Цркве Православне! Реч је о грбу Високопречаснога Протојереја-Митрофора Др. Валдемара Кучте, Пароха Храма Свете Тројице у Мус Џоу – Епархије за Канаду – Америчке Православне Цркве. Важно је истаћи да је поменути хералдички дизајн, ваљано валоризован и регистрацијама код Канадске хералдичке власти и Руске хералдичке колегије, али и употребом и позивањем на њега од стране хералдичких ауторитета, као што су: Краљевско хералдичко друштво Канаде или познати хералдички истраживач и писац Стивен Слејтер…

Како било, протојерејски грб Високопречаснога Протојереја оца Србољуба Милетића израђен је потпуно у складу са правилима за употребу свештеничких ознака за одређене свештене чинове и степене, а према одговарајућим Уредбама и Правилнику Српске Православне Цркве из 1957. године Господње.

Елем, према реченим правилима наше помесне Цркве, Протојереј је власан да носи (као ознаку својега чина и степена): 1. црвени појас (по чину); 2. црвену поставу (целу) на горњој и доњој мантији; 3. камилавку кадифну; 4. набедреник (на богослужењу) и 5. напрсни Крст (по одликовању).

Овакву реалност одражавају и Еклисијални хералдички елементи употребљени у протојерејскоме грбу Високопречаснога Протојереја оца Србољуба Милетића! Наиме, поменути грб користи штит и мото истоветан породичноме грбу Милетића, али је опремљен и одговарајућим Црквеним хералдичким перифералијама, као ознакама ранга свога баштиника. Тако се на овоме грбу и не појављују кацига и плашт армигера-мирјанина. Уместо тога, овај грб је надвишен одговарајућом камилавком и огрнут мантијом, каква следује Протојереју, а према цитираноме Правилнику Српске Православне Цркве…

Наравно, односни грб оставља простора за, евентуално, додавање, нових Црквених хералдичких перифералија у случају даљега напредовања кроз свештене чинове и степене, до чега ће (уверени смо!) ускоро и доћи узимајући у обзир заслуге и учинак пастирскога рада Високопречаснога Протојереја оца Србољуба Милетића!

grb_3

Ненад М. Јовановић